09.05.2013.

INTERNET KAO NEPOUZDAN MEDIJ


Da je internet veoma nepouzdan medij to je svima odavno postalo jasno. Osnovni razlog tome je što svako ko ima konekciju na internet ima pristup i ovom mediju, tako da uvek postoji mogućnost pored pravovaljanog inofrmisanja i mogućnost širenja dezinformacija. U motive onih koji šire dezinformacija nećemo podrobnije ulaziti osim da se ti motivi kreću u dosta širokom dijapazonu, od želje da se izadje iz anonimnosti, raznog spektakularizma ili iz bilo kojih drugih altruističkih ili lukrativnih pobuda. Suština ovog posta je da se ukaže na to koliko na prvi pogled neke stvari mogu da budu zbunjujuće dok se ne provere. Ima i onih koji se vođeni svojim ličnim interesovanjima ili predubeđenjima odmah polarišu u pogledu neke novootkrivene stvari tako da preuzimaju sadržaj sa intereneta i odmah ga prosledjuju dalje sa pogrešno preuzetim konstatacijama odnosno dezinformacijama - što priznaćete onima koji istražuju ovu oblast često predstavlja poteškoću da pravilno percipiraju stvari. Autor ovog posta, u pogledu klipa koji ćete imati prilike da vidite niže, je bio razočaran gomilom, slobodno možemo reći, gluposti kojima je internet bukvalno preplavljen. Mnogi su na svojim sajtovima ili blogovima odmah požurili da "misteriozni leš" koji se pojavio na obalama Australije nakon jedne oluje, proglase za neku preistorijsku vrstu životinje ili neman koja je eto milionima godina uspela da preživi u dubinama okeana, da bi tek skoro bila otkrivena. Ovakvo neozibiljno ili neprofesionalno izveštavanje koje dezinformiše ljude je krajnje neetičko, jer ljude dovodi u zabludu u pogledu onoga što mogu da vide na fotografijama ili video snimcima koji se pojavljuju u javnosti. Telo ovog "stvorenja" pronašla je grupa mladića i devojaka koji su se vozikali motorima na četiri točka duž obale odnosno plaže Puketina na Novom Zelandu. O svom otkriću koji su dokumentovali slikom i video klipom obavestili su zvanične organe kao i razna udruženja i laboratorije koje se bave proučavanjem morskih oblika života. Problem se ne bi ni pojavio da ljudi koji prate ovakva dešavanje nisu preuzeli slike i klip i dali mu misteriozni prizvuk i neku praistorijsku konotaciju umesto da su sačekali da na osnovu laboratorijskih testaranja sačekaju da kompetetni organi ustanove o kakvom morskom organizmu se radi.


Na posletku je ipak utvrdjeno od strane stručnjaka koji se bave živim organizmima u morima i okeanima da je "nepoznati" leš zapravo telo kita Orke u poodmakloj fazi raspadanja koji pre nego što je izbačen na obalu bio fina gozba za mnoge ajkule, ribe i druge mikroorganizme koji se hrane ostacima uginulih stvorenja. Dakle, potvrda je stigla skoro promptno, svega u roku od nekoliko dana vremena koje je bilo potrebno za laboratorijske analize i testiranje DNK, ali šteta koja je učinjena do tada raznoraznim senzacionalističkim tvrdnjama ozbiljno je dovela u pitanje istinitost sadržaja koji se (pro)nalazi na internetu. Time ne samo da se stvara kod ljudi pogrešno ubeđenje,već se argumenti dodatno daju onima koji se deklarišu kao skeptici. Oni su ti koji prvi ismevaju svaki pokušaj bilo kakvog ozbiljnog istraživanja onoga što ne spada u takozvano "mainstream" mišljenje. Iz tog razloga treba dodatno proveravati svaku informaciju koja se pronađe na interentu kako bi se sa sigurnošću utvrdio njen pravi sadržaj pre bilo kakvog preuzimanja i daljeg objavljivanja, jer je dovoljna samo jedna lažna informacija (dezinformacija) da se izgubi kredibilitet onoga što se objavi ili izgovori. Naknadna pamet često puta kasnije više nije dovoljna da se ispravi šteta koja je do tada nastala. Koliko sam se samo nagledao stvari koji spadaju u domen naučne fantastike, a ne racionalnog promišljanja ili proverene informacije o sadržaju koji se pronadje na internetu. To je ujedno i razlog postojanja ovog bloga - tačna i potpuna proverena informacija koja nikada ne postaje dogma već je uvek podložna kritičkom preispitivanju i logici razuma onoga ko je percipira. Često puta je mnogo bitnije "ko je taj što nešto tvrdi ili govori, nego ono šta se tvrdi ili govori". Dovoljno je samo jednom da se tvrdi nešto što nije tačno da osoba izgubi svoj kredibilitet za sve ono što je dalje nakon toga rekla ili tvrdila, čak i kada je ono što je kasnije istina, a ne laž, po staroj narodnoj izreci: "Ljudi, eto vuka, ... a vuke nigde!" Posle nekoliko lažnih uzbuna više niko neće poverovati da je vuk zaista u selu čak i kada se on zaista pojavi.

03.05.2013.

KONTROLA PUTEM MEDIJA

Tema ovog teksta ovog puta neće biti NLO već takozvani 'mainstream' mediji koji služe kao značajna poluga moći i vlasti svetske elite, a što isto važi i za lokalne elite koje se nalaze pod njihovom kontrolom. Kao osnova za tekst biče iskorišćena strategija u deset tačaka koju je razradio i izneo NoamChomsky, američki lingvista jevrejskog porekla. Njegov otac Vilijem Čomski bio je profesor hebrejskog jezika. Za Noam Čomskog možemo reći da je filosof, istoričar, politički kritičar i aktivista. Autor je više od 100 knjiga u kojima se, pored lingvistike, bavio i politikom, ratovima i masovnim medijima, a na osnovu čega je stvorio, slobodno možemo reći (biblijskih) 10 zapovesti u manipulaciji putem medija.

1.       STRATEGIJA PREUSMERAVANJA PAŽNJE - "Ključni element na polju socijalne kontrole vladajuće elite je strategija preusmeravanja pažnje. Pažnju javnosti treba poplavama nebitnih informacija konstantno preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost ogromnom količinom nebitnih informacija kako ljudi ne bi razmišljali o važnim životnim problemima i kako javnost niakada ne bi mogla da stekne osnovna saznanja u razumevanju sveta." Napomena: nakon navodnika biće od strane prevodioca to jest autora ovog bloga u slobodnoj formi iznete dopune kojima se svaka od kratko iznetih strategija ostvaruje. U ovom slučaju sasvim je jasno zašto su u svim političkim strukturama, bez obzira kada se nalaze na vlasti i gde se nalaze na vlasti, razne ružičaste televizije zabavnog karaktera poželjne, a emisije tipa "farma" i "veliki brat" zastupljene u medijskom prostoru. Faktor preusmeravanja pažnje sa bitnih na nebitne stvari su i fudbalske utakmice, razne (needukativne) serije i filmovi. Ne samo da su sredstvo indoktrinacije već predstavljaju i značajno sredstvo preusmeravanja pažnje. Sportske utakmice i događaji su poseban fenomen koji ovde neće biti detaljnije obrađen jer postoji još od poznatog rimskog doba i izreke "narodu hleba i igara".

2.        STVARANJE PROBLEMA KAKO BI SE PONUDILO REŠENJE - "Ova metoda naziva se još i 'problem - reakcija javnoti - rešenje problema'. Kada elite žele da se stvari odvijaju u određenom pravcu ove prvo stvaraju probleme kako bi reakcijom javnosti kroz medijsku halabuku odmah ponudili i rešenje problema (naravno koje je u njihovom interesu i koje su hteli od samog početka). Osnovni princip je da treba stvoriti problem  (čak i tamo gde ga nema) da bi javnost reagovala na njega. Na primer, ukoliko elita želi ograničavanje ljudskih prava i sloboda ona će izazvati neko nasilje i potom putem medija prenositi to nasilje sa namerom da javnost nakon toga lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države." Klasičan primer ovoga je stvaranje opasnosti u medijima od terorizma (problem) koji dovodi do stravičnih zločina nad običnim ljudima, na primer u SAD razni samoubilački bombaški napadi, a našem podneblju bliže recimo pijaca "Markale". To sve medijski dobro propratiti, dodati malo ulja na vatru, dobro zasoliti i nakon toga servirati javnosti kada se dobro televizijski prokrčka, kako bi sama javnost zatražila odlučno rešenje tog (veštački izazvanog) problema. Naravno što više zloupotrebiti emocije kako bi rekcija javnosti bila što jača. Nakon toga elita kroz državni aparat sprovodi 'rešenje problema' koje je najavila prethodno putem medija. Rezultat toga može biti davanje ogromnih ovlašćenja policijskom aparatu i raznim tajnim službama koje na razne načine kasnije mogu da kontrolišu ne samo pojedince već i čitave grupe ljude. 


Ne tako davno policajci u Velikoj Britaniji izgledali su ovako...

Poslednji u nizu ove strategije koja se sprovodi u SAD je pripremanje razoružavanja ljudi, jer eto klinci pucaju po školama i ubijaju nastavnike i svoje drugove iz razreda. U ovoj poslednjoj situaciji imamo dakle dva od tri neophodna koraka do željenog cilja: sprovedeno je kreiranje problema, medijski je tokom godina dobro propraćeno uz razne komentare dežurnih pametnjakovića da ljudima nije potrebno oružje, jer eto država ih štiti, a glavni cilj koji se želi postići je totalno razoružanje kako bi se olakšale pripreme da se sprovede ono što SAD čeka u budućnosti, a to su ogromni socijalni nemiri i svođenje stanovništva na nivo ovce kao biološke jedinke koja će samo "da pase po čitav dan" (čitaj radi po čitav dan) i "da daje vunu i meso" (čitaj plaća visoke poreze od minimalnih primanja koje će biti dovoljni samo za minimum biološke egzistencije). To se onako demaskirano zove u narodskom rečniku - Ropstvo. Doduše ropstvo nikada nije ni prestalo da postoji od njegovog takozvanog ukidanja u feudalizmu i kasnije kapitalizmu ili socijalizmu, ali to je sada već neka druga priča.


...a sada izgledaju ovako i patroliraju naoružani do zuba

3. POSTUPNOST PROMENA - "Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, ona se mora uvoditi postepeno 'na kašičicu', mesecima ili još bolje godinama. Promene koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da kod ljudi ne postoji svest o tim promenama." Tipičan primer ovoga je recimo uvođenje elektronskih ličnih karti sa čipom gde se u početku prvih pet godina (kao kod nas) dozvoljava da prvo imamo ličnu kartu bez čipa (postoji mogućnost izbora), ali nakon tog vremena od 5 godina sve ovce, pardon ljudi, moraće da imaju elektronsku čipovanu ličnu kartu čije mogućnosti za kontrolu populacije velikog broja ljudi su fantastične i toliko raznovrsne da ih je teško i sve pobrojati. Pored kontrole kretanja i identifikacije kretanja, vremena kretanja (to se danas trenutno radi putem mobilnih telefona), kasnije i istorije bolesti i svega onoga što se kupuje (to se danas postiže kreditnim karticama) čovek (rob) biće sveden na nivo označene životinje, a vremenom kao žaba koja se polako kuva u loncu neće moći da iskoči iz svoje kože to jest lonca u koji je tako polako i jedva vidljivo stavljen. Neko bi se zapitao, a zašto bi to neko radio, koja je korist od toga da se stanovništvo na taj i takav način kontroliše? Dobro pitanje, ali je zato i dobar odgovor na isto: dosadašnji instrumenti kontrole postaju manje efikasni. Tako na primer religija, ili ideologija (setimo se našeg samoupravno socijalizma) više nemaju onaj efekat unutrašnjeg policajca koji su imali ranije. Ljudi iako se sve više zatupljuju nisu toliko glupi da veruju u idiotski koncept boga (koji izgleda nije nikada kod kuće kada ga zovemo na fiksni) niti može dva puta da nasedne na isti štos o prodavanju magle upakovane u ambalažu komunizma, ili kapitalizma kao 'društva jednakih mogućnosti'. Neki pravedniji koncept se ni ne nazire na vidiku, a mediji pod kontrolom vladajuće elite uvek će se truditi da se nikada ni ne pojavi,... mada možemo slobodno reći sa ove vremenske distance da se ipak pojavio jedan koncept tokom 30-tih i 40-tih godina 20 veka koji je pokušao da se oslobodi finasijskog jarma elite, ali je neslavno zaslužio. No, to je opet neka druga i duža priča.

4. STRATEGIJA ODLAGANJA - "Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne i neželjene promene je da se te promene najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Osim toga ljudi imaju u svojoj psihi naivnu tendenciju da će "sutra uvek biti bolje" i da će se to već u budućnosti nekako popraviti." Ovo je čista psihološka obmana koju su mediji pod kontrolom elite majstorski razradili. Nada u bolje sutra se bukvalno prodaje na svakom ćošku, bilo da se radi o loto tiketu, ili da se radi o svakojakim obećanjima političara kojima nas bombarduju kroz štampu i televiziju. Klasičan primer štapa i šargarepe i modela 'ne lipši magarče do zelene trave', jer 'magarac' je potreban vlasniku živ, a takođe nesme da se pobuni, ali ni da pobegne, jer gazda bez svog magarca ili svojih magaraca ne može da bude gazda. Zamislite kako bi gazde koje stoje iza MMF, Svetske Banke, Američke Banke Federalnih rezervi i drugih 'nacionalnih banaka' mogli da vladaju kada ne bi mogli da jašu magarce koji se odazivaju na zvučna imena kao što su: Francuska, Nemačka, Rusija, SAD, Velika Britanija, Grčka, Italija... spisak je zaista poduži pa da ne nabrajam dalje. Strategiju odlaganja koja se medijski najviše i najbolje prodaje narodu je najbolje opisati kroz takozvanu 'parlamentarnu demokratiju'. Koliko ste samo puta čuli ono "Biće vam bolje kada mi dođemo na vlast" ili "Glasajte za našu stranku , mi vam obećavamo bolje sutra "? Naravno to bolje sutra nikada po običaju ne dolazi (barem ne za većinu naroda). Tako se ljudi mogu vući za nos godinama, decenijama, pa i vekovima, a sami smo svedoci toga još od nastanka tzv. "demokratije" koja nije ništa drugo do čista plutokratija. Cilj elite je da magarca uvek prevede žednog preko vode, ili da ga napoji tek toliko da ne crkne, jer će mu trebati još, barem dotle dok se magarac ne reprodukuje, a ostarele i islužene magarce sa penzijskog fonda skinuće već neki 'sezonski' grip koji stiže uvek i tačno na vreme. Strategija odlaganja u "životinjskoj farmi" je dakle pravilo broj jedan kojim se magarci, konji, patke, guske i ostala perad drže u životu i pokornosti. Dobro je samo svinjama koji rade za nevidljivog gazdu i psima koji te svinje čuvaju (ko je čitao pomenuti naslov taj je ezopovsko izlaganje i razumeo, ko nije razumeo neka uzme daljinski u ruke i prebaci na Pink).

5.  STRATEGIJA OBRAĆANJA JAVNOSTI UPOTREBOM DEČIJEG JEZIKA - "Kada se odraslim ljudima mediji obraćaju kao infantilnoj deci, postižu se dva korisna učinka: prvo, javnost potiskuje svoju kritičku svest i drugo, takva poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja i prodavanja razno raznih proizvoda koji vam ni ne trebaju. Kada se nekome obraćate kao detetu od 12 godina onda je vrlo verovatno da će on upravo tako i reagovati - kao dvanaestogodišnjak".


Pričaj mapetovski tako da te svaki Kermit ispred TV-a razume

6. BUĐENJE EMOCIJA i NJIHOVO KORIŠĆENJE - "Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog spoja kako bi se izbegla svaka racionalna analiza, a samim time razumno prosuđivanje. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi kao što su bes, strah, itd. Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti sve nameravane želje, ideje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena željena ponašanja kod ljudi." Stvar vrlo prosta i maximalno eksploatisana u svim filmovima, ili vestima. Na primer ako želite da izazovete simpatije kod slušalaca onda nećete izveštavati šturo ili bezlično, već ćete nastojati da izazovet emocije kod slušalaca u zavisnosti koji efekat želite da izazovte i kome želite da taj efekat ide u prilog. Eklatantan primer ovoga je na primer izveštavanje tzv. "Radio Slobodna Evropa" (inače po nekima medijska propagandna ispostava CIA za Evropu) za vreme NATO agresije na SRJ. Ako ste obraćali pažnju na njihovo izveštavanje tokom ratnih dešavanja 1999. jasno ste mogli videti dvostruke aršine izveštavanja, jedan koji je bio bez emocionalnog naboja, a drugi sa emocinalnim nabojem. Tako kada poginu Albanci na Kosovu i Metohiji radio SE je izveštavao kako je "poginuo stariji bračni par" a kada poginu druga dva civila od NATO bombi (kao kolateralna šteta jel) onda se izveštavalo ovako "poginula su dva lica". Naizgleda nema nikakve razlike, ali razlika je zapravo drastična: u prvom slučaju ako izveštavate da je "poginuo stariji bračni par" kod slušalaca izazivate emociju i (nesvesnu) sliku vašeg dede i bake tako da na podsvesnoj liniji takvim izveštavanjem izazivate saosećanje za žrtve kod slušalaca čak i kada oni toga nisu svesni, jer se sve odvija na podsvesnom nivou. u drugom slučaju kada je navedeno da su "poginula dva lica" (ne navodeći čak ni da se radi o civilima) u glavama ljudi dobijate samo statistiku broja "dva" koja je ogoljena, lišena svake emocije. Nije bez razloga ratni i mirnodopski zločinac Staljin govorio da je "smrt jednog čoveka tragedija, a da je smrt miliona ljudi samo statistika".

7. DRŽITE PUBLIKU U NEZNANJU - "Siromašnijim slojevima ne treba omogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji, ili ispod proseka da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv." Svima je poznat i onaj refren "Oooo kako je lepo biti glup". Glup čovek ne razmišlja, glup čovek ne vidi odakle mu preti opasnost (osim naravno ako nije neposredna), glup čovek ne shvata kako funkcioniše sistem kontrole stanovništva kako na lokalnom, regionalnom, a još manje na globalnom nivou. Zbog svega toga glup čovek je idealan čovek u svakom sistemu. Još ako je poslušan i ako je poltron, takav čovek može i daleko da dogura u svakom sistemu. Naravno zbog količine glupaka, ne mogu ni svi glupaci koji su poslušni i koji su poltroni daleko da doguraju, jer je konkurencija medju njima velika (zbog toga je i njima potrebna veza, da se npr. zaposle, da napreduju u službi i slično). Glupacima se lako manipuliše, zato ih mediji i obrazovni sistem štancaju u masovnim količinama. Od one čuvene 'um caruje, snaga klade valja' još je bolja modifikacije te izreke da 'um caruje, a glupaci klade valjaju'. Pametan i glup čovek su idealan spoj. Iz takve veze može da profitira samo pogodite ko? Zbog toga mediji koji su pod kontrolom elite, ili čak i oni koji nisu pod njihovom kontrolom, ali seju glupost na sve strane biće veoma poželjni u medijskom prostoru, a njihovi vlasnici biće izuzetno uspešni ljudi u svetu biznisa prodavanja gluposti, a samim time i bogate. Svaki režim će ih imati za saveznika i ni jedan režim ih neće dirati, jer je to svojevrsna simbioza na obostranu korist i zadovoljstvo baš kao što je to nekada bilo u srednjem veku između religije i svetovne vlasti. Sve dok mediji štancuju gluposti različitih profila elita i sam sistem nikada neće moći da padnu. Da glupaci ne bi zalutali naš i svetski obrazovni sistem ima i fakultete za glupake predvodnike. Kada se oni iškoluju njima će okačiti oko vrata klepetušu da vode ostale ovce po livadi da se ne izgube. Kao nadoknadu za to njima će "preko zime ostaviti deblju vunu" da se ne mrznu. Bolji standard medju glupacima predvodnicima uvek će izazivati i zavist kod ostalih glupaka tako da je to opet veoma korisno za one koji su u senci i na miru kao čobani mogu da kontrolišu svoja stada. 


 TV ekran kao ogledalo... svako tamo traži sebe

8. STIMULIŠITE LJUDE DA BUDU MEDIOKRITETI - "Ili drugačije rečeno, veličati glupost i prosečnost. Javnost treba podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Treba putem medija ubediti ljude da je poželjno (in, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, ili prosečan. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci." Hiljadu puta ste čuli od drugih starijih i u životu iskusnijih ljudi kako je "najbolje biti zlatna sredina". Pogodite ko je izmislio i u narod među široke narodne mase spustio ovako "lepu" poslovicu. Upravo oni koji nikada nisu želeli da budu glupi i da sebe izjednače sa ostalim plebsom. Danas je kreten, štreber, budala ili ludak svaki onaj koji, zamislite čita knjige, dnevnu ili povremenu štampu (ali tako da to čita izmedju redova u smislu onoga šta je pesnik time hteo da kaže i ko ima koristi od toga šta se kaže ili šta piše). Sa druge strane malo, malo pa se u medijima na TV ili radiju pojavljuju emisije kako je eto Fejsbuk dobar, super stvar, kako ljudi tvituju, imaju svoje youtube kanale itd. Počne vremenom čovek da se oseća pomalo nenormalnim ako sebe imenom i prezimenom nije okačio u etar da bi oni koji su to izmislili mogli da znaju sve o svakome. Tako prosečan ćovek (mediokritet) danas mora da ima svoj fejsbuk profil gde igra ulogu besplatnog evidentičara svog sopstvenog persionalnog dosijea. Pravi raj za oči i uši onih koji kontrolišu globalnu mrežu, jer sa njenom kontrolom tačno znaju sa kime se potencijalno interesantni mediokriteti druže, gde izlaze, koje su njihove navike, interesovanja, sklonosti, uzrast, porodični i bračni status, šta konzumiraju. Nekada su ovakvi podaci mukotrpno prikupljani operativnim radom raznih tajnih službi, a sada prvo što se uradi je to da se neka osoba od interesovanja (bilo koga) potraži na fejsbuku. Tako su se mediokriteti odrekli svog prava na privatnost obrazlažući sebi to time da je korist veća od štete, ili da nemaju šta da kriju. Poželjno je da sve ovce u toru budu što sličnije jedna drugoj u gluposti, jer je tako pred njih lakše bacati maglu koja je istovetnog sadržaja.

9. STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE - "Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema." Kada nekoga ubedite na neki način da je sam kriv za sve i svašta što se oko njega dešava ondje je sasvim sigurno da on svoju ljutnju, bes, revolt ili mržnju neće usmeriti prema onima koji su pravi krivci za ono što se dešava oko njega. Naravno da ste odgovorni za svoje postupke i svoje ponašanje, ali da li ste baš odogovorni za sve što se dešava oko vas? U većini situacija koje su odlučujuće po vas niste u mogućnosti da reagujete jer vam uvek 'drugi kroje kapu'. Bitno je zato da se putem medijske lobotomije vama usadi u glavu misao da ste krivi i odgovorni za sve, jer tako ne predstavljate pretnju za one koji su zaista odgovorni za to sve. Oni su bezbedni, a vi ćete vremenom još i ako ste psihički labilnija ličnost pokušati da naudite sebi, a ne njima pošto ćete smatrati da ste sami krivi za sve loše što vam se dešava u životu. Nametanje tog osećaja krivice i mazohističkog mentaliteta ranije je dobro funkcionisalo kroz religiju, ali je sada uz pomoć razvoja tehnologije usavršeno i prebačeno u zadatak medijima kao novom oružju masovne kontrole, jer je njihov domet mnogo veći i snažnjiji od religijskog oružja.

10. ZLOUPOTREBA ZNANJA - "Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. Elita danas zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima sada pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu." Znanje je oduvek moć. Ko poseduje znanje bilo kog oblika ili u bilo kome domenu u odnosu na onoga ko takvo znanje nema je u velikoj prednosti u odnosu na njega. Iz tog razloga elita ljubomorno čuva znanje i koristi ga tako što ga zloupotrebljava u svoju korist. Da li se znanje o postojanju inteligentih izvanzemaljskih oblika života isto tako ljubomorno čuva od strane vladajuće elite - prosudite sami.

29.04.2013.

INTERVJUU SA ASTRONAUTOM



Itervjuu sa Edgar Mitchell-om kao astronautom i čovekom koji je hodao po mesecu bio je pravi zemljotres u vreme kada se pojavio 2008. godine, jer je to prvi put da je neko sa tolikim kredibilitetom posvedičio i stao svojim imenom i prezimenom iza tvrdnje da je priča o vanzemaljcima zaista istinita. O ovom intervjuu je izvestila i Radio Televizija Srbije i to veoma kratko i dosta sramežljivo, ali je ipak isvestila javnost o izjavi bivšeg astronauta. U svom intervjuu Edgar Mičel je govorio o svojim kontaktima u državnim strukturama od NASA-e pa do obaveštajne zajednice koja se smatra dobro obaveštenom po ovom pitanju. Na pitanje zašto se takve informacije kriju od javnosti kada postoje veliko interesovanje Edgar Mičel je odgovorio da se takve stvari ne saopštavaju kako se javnost ne bi uznemirila, kao i zbog toga što u vreme hladnog rata administracija SAD nije želela da takve informacije pređu gvozdenu zavesu i padnu u ruke SSSR. Ipak kao glavni razlog E. Mičel je istakao to da SAD i Vojska nisu imali nikakvo oružje za odbranu od nezemaljskih oblika života u slučaju napada, a to nije nikako smelo da se saopšti javnosti.

 
Na pitanje voditelja radio emisije da li su vanzemaljci dobri ili loši, E. Mičel je rekao kako nikako ne misli da su loši, jer da jesu mi sigurno više ne bismo ni postojali (verovatno bismo "uvenuli", ali pošto još uvek dajemo "vunu" onda smo bezbedni... barem za neko vreme). Ako je ovo prethodno nekome za utehu, onda ono što je dalje izneo i nije baš nešto utešno. Mičel je izneo da je na osnovu kontakata koje je imao sa mnogim ljudima koji su zaduženi za tu oblast izjavio da mnoge vlade širom sveta pomno prate ovaj fenomen i da su mnogi dokumenti koji su do sada nosili oznaku "strogo poverljivo" više to nisu i da su sada takozvani X dosijei otvoreni u koje javnost može da ostvari uvid. Voditelj radio emisije bio je prilično slobodan u tumačenju Mičelovih tvrdnji tako da se prilično nekulturno skoro sve vreme smeškao, možda čak i podrugljivo, verovatno zaboravljajući da priča sa bivšim astronautom koji je uz to i doktor nauka. Drugi intervjuu na Engleskom jeziku za FOX televiziju sa bivšim astronautom, a sada 77-njim penzionerom (kome NASA više ništa ne može) možete pogledati ovde ako znate Engleski jezik. Kako god bilo da bilo, gde ima dima uvek ima i vatre.

NLO VIDJENJA i KOME VEROVATI

Koliko ste samo puta u novinama u raznim člancima pročitali da je neko nekada negde video NLO (UFO) i da ste samo onako odmahnuli glavom i pomislili kako je sve to uobrazilja i plod nečije bujne mašte? Ali da li je to baš uvek tako? Svakako je da ima i onih koji iz raznorazih razloga prijave da su videli nešto što zaista nisu videli, a razlozi za to mogu biti isto tako raznovrsni, od želje da se izadje iz anonimnosti ili pak da se publicitet privuče kako bi se ostvarili neki drugi ciljevi. Sigurno je da je danas UFO industrija lukrativan i veoma unosan biznis od objavljivanja knjiga pa sve do prodaje raznih DVD naslova ili online internet kupovine svega i svačega vezano za fenemenologiju pojavljivanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO). Kako verovati? Ili je možda još bolje postaviti pitanje kome verovati? Postoje ljudi koji su čitav ovaj fenomen oko pojave interesovanja javnosti za fenomen NLO do te mere iskoristili da se bukvalno izdržavaju od svega toga nešto slično poput profesionalnih političara koji ništa drugo u životu nisu radili osim što su mleli jezikom i živeli od tuđe muke. Kako onda verovati u nešto što je neko izjavio kada je poverenje ljudi toliko poljuljano u sve i svašta da se ljudi ne pomeraju od njima omiljene floskule: "Verujem samo u ono što vidim svojim očima" ili "Poverovaću kada budem lično video!". 


Mama, mama, video sam NLO!

Kako onda da znamo ko od njih priča istinu, a ko laže, odnosno ko plasira u etar dezinformacije? Najbolji odgovor na to pitanje možemo dobiti po receptu "bitno je ko je taj što je to rekao nego šta je rekao". Da li ćete verovati petogodišnjaku ako je rekao da je video NLO? Sve zavisi... jel tako? Ako ga poznajete lično i ako znate da dolazi iz normalne porodice i da nije sklon laganju i fantaziranju (iako deca obično u tom uzrastu jesu - tako barem kaže psihologija) onda biste obično takvom detetu poverovali. Bilo je čak i krupnijih verovanja od strane mnogo većeg broja zrelih i odraslih ljudi koji su npr. verovali u razna obećanja demagoga u "Brze pruge Srbije" pa se na kraju ispostavilo da je takvo poverenje ukazano onima koji uopšte ne zaslužuju da im se veruje. Dakle, nije bitno šta se kaže već ko to kaže. Isto kao što postoje deca koja fantaziraju i vole da izmišljaju isto tako postoje i odrasli ljudi koji to isto rade čak i kada odrastu. Zato je istinu od laži vrlo lako diferencirati ako poznajemo, bilo lično, ili na neki drugi način, osobu koja nešto govori ili tvrdi. Ali, ako je npr. ugledni pilot Lufthanze ili JAL-a rekao da je video NLO, da li ćete mu verovati na reč, pogotovo još ako je javno izašao sa tom pričom? Ili ako je pilot borbenog aviona na svom redovnom zadatku u mirnodopsko vreme takodje javno rekao da je video NLO, da li ćete mu verovati? A da li ćete verovati nekome da je video Boga lično? Odgovor u vezi poslednjeg pitanja je sasvim jasan, a to je "Ne neću mu poverovati, jer to nije logično!" Ako ste u ovom slučaju primenili logiku na rešenje konkretnog pitanja zašto onda tu logiku ne primenjujete uvek kada pred Vas iskrsne neko pitanje u kojem treba malo više koristiti sivu moždanu masu? Na videu ispod imamo potresno svedočenje japanskih pilota i onoga što su oni videli iznad Aljaske 1986. godine. Video nije stvarni dogadjaj nego predstavlja rekonstrukciju stvarnog događaja.


Da krenemo logikom od pilota nekog komercijalnog avioprevoznika (kao na primer u video klipu iznad). Po samoj definiciji svoje profesije pilot je dužan da prijavi radio vezom bilo koji objekat koji vizuelno uoči, bez obzira o kojoj vrsti letećeg objekta se radi, ovozemaljskom ili nezemaljskom, on je dužan da to prijavi kontroli leta najbližeg aerodroma. Ali šta će se desiti ako mu odgovore da u njegovoj blizini na radaru i po transponderu nema ni jedne registrovane letelice!? Isto je video na primer i njegov kopilot. Da li su obojica ludi pored zdravih očiju? Ludi, a piloti imaju redovne sistematske preglede (za razliki od političara jel). Da li imaju motiv da tako nešto izmisle pa da im se ceo svet smeje? Da li postoji rizik od gubitka posla ako kažu da su videli NLO? Da li će biti proglašeni psihički neuravnoteženim ako i dalje tvrde da su videli to što su svojim očima videli? Odgovor na poslednja dva pitanja, slobodno logikom možemo reći, da je afirmativan to jest potvrdan. Zašto bi neko ugrozio svoju sopstvenu egzistenciju i rizikovao da ugrozi ne samo svoj sopstveni život nego i život svoje sopstvene porodice time što bi izmislio tako nešto? Logika ponovo priskače u pomoć i odgovor o tome da li je on tako nešto video, ili nije video, postaje sasvim jasan. Pri tome treba dodati i to da pilot i/ili kopilot koji su tako nešto videli sigurno je da nemaju nikakve koristi od toga već samo štete... pa zašto bi onda lagali i rekli da su videli NLO, osim ako to nije istina? Da li će neko imati koristi od onoga što kaže i u zavisnosti od toga ko to kaže, a ne šta se kaže, uz primenu logike dovodi nas i do toga da je li je nečija izjava dezinformacija ili informacija. Naravno je da ima onih koji su videli ono što su zaista videli i nije ih strah da kažu ono što su videli čak i po ceni uništenja svog ličnog ugleda, jer žele da istina izađe na videlo, ili da im se u najmanju ruku objasni šta je to što su videli i odakle takva letelice dolazi. Iz svega prethodno navedenog jasno je onda kako logikom odvajamo dezinformaciju od informacije u slučaju nedostatka drugih dokaza.